Већина европских земаља има уведен систем гаранција преко гарантних фондова за подршку развоју привреде, али се овом виду подршке свакако треба посветити још већа пажња, нарочито у отежаним условима финансирања. Посебно анализирајући мале земље које су прошле или тек пролазе процес транзиције, потребно је пронаћи начин да се гарантовањем дијела обавеза привредних субјеката према банкама омогући бржи и ефикаснији начин доласка до потребних средстава за континуирано обављање ђелатности и даљи раст и развој.
У земљама гдје банке имају значајну улогу на финансијским тржиштима, другу значајну улогу иза банака, на подручју финансијске подршке привреди, имају гарантни фондови (државни и фондови локалних заједница), прилагођени начину пословања на тим тржиштима.
О значају и активностима Гарантног фонда Републике Српске у претходном периоду, као и о будућим плановима, разговарали смо са вршиоцем дужности директора Гарантног фонда Републике Српске а.д. Бања Лука Невеном Бућаном.
У септембру ове године именовани сте за вршиоца дужности директора Гарантног фонда Републике Српске. У релативно кратком року сте имали низ активности, које су и медијски презентоване, а које су изазвале велико интересовање јавности. Можете ли се кратко осврнути на претходне активности које је Фонд имао крајем текуће 2023. године.
– Функцију вршиоца дужности директора Гарантног фонда сам преузео крајем септембра 2023. године. Након преузимања функције, упознавања са колективом и анализом стања у Фонду кренули смо у даље активности, како бисмо у пуном капацитету расположиве потенцијале Фонда ставили у функцију јачања капацитета домаће привреде.
Крајем године дошло је до потписивања нових уговора са банкама о гарантовању портфеља кредита, којима смо обезбиједили додатну подршку привредницима с циљем једноставнијег и бржег обезбјеђења кредитних средства за даљи раст и развој пословања.
Колико је Гарантни фонд Републике Српске у току 2023. године издао гаранција и колико је тим гаранцијама подржано нових кредита којима су привредници финансирали своје пословање?
– У току 2023. године, закључно са новембром, Фонд је издао педесет девет гаранција у укупном износу од око двадесет два милиона конвертибилних марака и тиме подржао око педесет девет милиона конвертибилних марака нових кредита. Такође, Фонд је у току године наставио са потписивањем нових уговора, чија ће реализација бити током сљедеће године. Реализацијом важећих уговора о гарантовању порфеља кредита са комерцијалним банкама, те потписивањем нових уговора, обезбиједићемо подршку за пласман више од стотину милиона конвертибилних марака нових кредита у сљедећој години.
Каква је структура кредита које привредници највише користе и који су кредити највише обезбијеђени гаранцијама?
– Значајан број кредита се односи на улагање у основна средства и повећање производних капацитета домаће привреде, што оцјењујемо веома битним и корисним у овом тренутку.
Кредити се, такође, користе и за набавку обртних средстава с циљем одржавања континуитета производње, као и за потребе одржавања текуће ликвидности.
У овој години примјетан је раст улагања у нове капацитете производње енергије за сопствене потребе путем улагања у соларне електране. Да ли је Фонд препознао ову област за подршку привредницима и у којем обиму?
– Привредници су током ове године вршили значајна улагања у производњу енергије из обновљивих извора, посебно путем изградње соларних електрана на властитим пословним објектима. Фонд је препознао потребу за овом врстом улагања, те је са пословним банкама потписао посебне уговоре за гарантовање портфеља кредита чија је намјена финансирање пројеката за унапређење енергетске ефикасности производних и пословних објеката, набавке пољопривредне и друге механизације на хибридни или електрични погон, пољопривредне прикључне механизације за интегралну биљну производњу, прикључних машина за обраду земљишта у једном проходу, опреме за гријање и хлађење (геотермалне пумпе и др.), смањење зависности од фосилних горива (набавка хибридних или електричних возила и др.), повећање коришћења обновљивих извора енергије (изградња соларних електрана, биогасних постројења, постројења на биомасу и др.), изградње система за управљање отпадом, као и других намјена из области смањења глобалног загријавања и заштите животне средине.
Сви привредни субјекти који испуњавају услове дефинисане уговором, а који имају потребу за оваквом врстом улагања, могу рачунати на подршку Гарантног фонда.
Како оцјењујете допринос Гарантног фонда у јачању капацитета домаће привреде и његов допринос остварењу општег друштвеног интереса и како видите даље улогу Фонда на финансијском тржишту?
– Допринос Гарантног фонда Републике Српске је значајан, јер смо скоро цјелокупан расположиви гарантни потенцијал ангажовали и ставили у функцију остварења општег интереса нашег друштва и привреде. Улога Гарантног фонда Републике Српске, уопште гарантних фондова у окружењу, препозната је и дала је свој пуни допринос у периоду пандемије и након пандемије. Тада је Влада Републике Српске у пуном капацитету ставила на располагање ресурсе којима смо располагали, како бисмо подржали банке да наставе финансирање привредника, с циљем одржавања континуитета пословања. Сада имамо другу улогу, која се огледа у јачању капацитета домаће привреде с циљем раста и развоја пословања, како бисмо на тај начин допринијели расту запослености, расту плата, животног стандарда, али самим тим и расту пореских прихода, којима се финансирају оне области које нису производног карактера попут здравства, просвете, културе и др.
Континуираним праћењем и анализом потреба привредника прилагођавамо гарантне линије и услове финансирања како бисмо поједноставили процедуре, смањили трошкове финансирања привредницима и олакшали приступ потребним финансијским средствима и тако ћемо наставити и у наредном периоду.
Како видите улогу Гарантног фонда у наредном периоду и да ли имате још неких нереализованих планова које бисте могли изнијети у јавност?
– Гарантни фонд Републике Српске, у свом пуном капацитету, пружио је максималну подршку привредницима. Сматрам да ћемо уз подршку и сарадњу са надлежним министарством, у наредном периоду проширити ђелатност Фонда на неке друге сегменте пословања и тако омогућити већу подршку привредницима Републике Српске у наредним годинама. Имамо и планове да се пријавимо и приступимо процесу акредитације за управљање пројектима одређених међународних финансијких институција, како бисмо на тај начин имали могућност предлагања и управљања пројектима од националног интереса.
На крају истичем да је Гарантни фонд Републике Српске заједно са Гаранцијким фондом АП Војводине и Развојним фондом АП Војводине оснивач и регионалне пословне асоцијације Зелени навигатор Западног Балкана, а чији су чланови реномиране банке из Босне и Херцеговине, које припадају великим банкарским групацијама као и привредни субјекти, привредне коморе и друге институције. Сви ми заједничким ђеловањем у оквиру асоцијације имамо за циљ отварање нових могућности и сегмената финансијске подршке, те заједно доприносимо да привредници Републике Српске, заједно са привредницима земаља региона, остваре синергију политика и улагања у декарбонизацију, дигитализацију индустријских сектора, иновације, обновљиву енергију, транспорт без угљеника, материјале и градњу без угљеника, циркуларну економију, регенеративну пољопривреду, као и одрживе прехрамбене системе, закључио је Бућан.
Извор: banjaluka.net
